HOBP je bolest koja se može sprečiti!
Simptomi HOBP su: hronični produktivni kašalj, zviždanje („sviranje“) u grudima i osećaj nedostatak vazduha (dispnea) koji je i glavni simptom ove bolesti. Mnogi bolesnici smatraju pojavu ovih simptoma delom normalnog procesa starenja, iako su znaci ozbiljnog oboljenja koje zahveta lečenje.U početku se nedostatak vazduha javlja pri većem naporu. Sa napredovanjem bolesti podnošenje napora je sve teže, bolesnik ostaje bez daha u toku svakodnevnih aktivnosti kao što su penjanje uz nekoliko stepenica, hod po ravnom ili čak jutarnje umivanje i blačenje.
Tok bolesti se karakteriše periodima stabilnog stanja, a ona se povremeno remete pojavom akutnih pogoršanja (egzacerbacije) kada u kratkom vremenskom periodu dolazi do pogoršanja simptoma i obično je potrebna promena dotadašnje terapije.
Bolest ima progresivan karakter, što znači da napreduje od najblažih ka najtežim poremećajima.
HOBP je oboljenje koje ugrožava život i pogoršava se ako se ne leči.
Najčešći uzrok nastanka HOBP je duvanski dim, uključujući cigarete, lulu, cigare i druge oblike pušenja duvana popularne u mnogim zemljama.
Prema mnogobrojnim ispitivanjima 80-90% osoba sa dijagnozom HOBP su hronični pušači ili bivši pušači. Ipak, u jednom znatno manjem procentu HOBP nastaje i kod nepušača jer postoje i drugi faktori rizika za nastanak HOBP, a to su:
Prašine i hemikalije na radnom mestu (isparenja, iritansi i dimovi) kada je izloženost dovoljno intenzivna ili dugotrajna;
Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru nastalo od sagorevanja bioloških goriva za kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanim prostorijama;
Zagađenje vazduha na otvorenom prostoru dodatno opterećuje pluća udahnutim česticama, iako izgleda da je njegova uloga u izazivanju HOBP mala;
Pasivno pušenje može biti faktor pogoršanja disajnih simptoma;
Urođeni deficit alfa-1-antitripsina (AAT). To je genetski oblik HOBP i prilično je redak. Prenosi se rođenjem preko jednog ili oba roditelja. Početak tipičnih simptoma emfizemske bolesti kod osoba sa deficitom AAT je obično u trećoj ili početkom četvrte decenije života, što je znatno ranije nego što je početak HOBP kod pušača. Deficit se dijagnostikuje posebnim krvnim analizama.
Lečenje HOBP-a
Prva i osnovna mera lečenja je PRESTANAK PUŠENJA ili izlaganja štetnim uticajima.
Druga su lekovi gde je, kao i kod astme, osnova u inhalacionoj terapiji, ali je ovde baza od koje se počinje: bronhodilatator ( lek koji širi disajne puteve ), vremenom se dodaje inhalacioni glikotikoid (lek koji smanjuje zapaljenje).
U mere lečenja još spadaju i kiseonik, aparat za neinvazivnu ventilaciju, rehabilitacija, vakcinacija protiv gripa i pneumokoka, hirurško lečenje (transplantacija pluća).
Kada je bolest stabilna, uz korišćenje redovne terapije, prestanak pušenja, sprovođenje rehabilitacije i vakcinacije protiv gripa i pneumokoka, pacijenti se prate ambulantno.
Međutim, deo pacijenata ima manje ili više česta pogoršanja bolesti kada se moraju lečiti u bolnici . Veoma često infekcija disajnih puteva dovodi do pogoršanja HOBP-a.
PRIMED 2 diši lako je prirodni preparat na bazi kristalizovanog lipovog meda i kalcijuma. Aktivni sastojci preparata podstiču razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju preosetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva,PRIMED 2 se preporučuje u slučaju:
astme,
bronhitisa, i upqle pluća
alergijskog rinitisa,
sinuzitisa,
hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP),
pušačkog kašlja.
