Sezonski rinitis i kako se izboriti sa njim!
Alergijski rinitis je globalni zdravstveni problem i jedan od najčešćih razloga poseta doktoru opšte medicine. Ovaj se rinitis najčešće javlja kod mladih ljudi bez obzira na zdravstveni status, ali i kod starijih osoba. On predstavlja nesvrsishodnu burnu reakciju imunog sistema na čestice prisutne u vazduhu (respiratorni alergeni) ili na čestice prisutne u kući (grinje). Vrsta i jačina tegoba varira kod različitih ljudi ili i kod iste osobe iz sezone u sezonu.
Simptomi alergijskog rinitisa
Simptomi alergijskog rinitisa liče na prehladu: kijanje, začepljen nos, curenje vodenog obilnog sekreta iz nosa ili slivanje sekreta niz grlo, svrab i crvenilo nosa i očiju, peckanje i suzenje očiju, nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Očni simptomi se ne javljaju uvek, a razlog javljanja je postojanje refleksa koji povezuju nosnu sluznicu i sluznicu oka neuralnim mehanizmima, kao i zbog direktnog kontakta alergena sa sluznicom oka. Očni simptomi izraženiji su u bolesnika sa sezonskim rinitisom.
Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, nervozu i umor, utiče na radnu sposobnost i može dovesti do izostanka iz škole. Spomenuti simptomi mogu biti blagi i ne ometati svakodnevne aktivnosti, ili pak umereni do teški pri čemu se narušava kvalitet života (negativan utiicaj na spavanje i odmor, simptomi ometaju učenje i produktivnost na poslu, troškovi lečenja su visoki). Dalje, alergijski rinitis je bolest gde jačina simptoma varira od godine do godine iz zasad neobjašnjivih razloga, ponekad nezavisno o koncentraciji polena u vazduhu. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha ili s nosnom polipozom pa je stanje dodatno otežano.
Alergijski rinitis se može podeliti na:
povremeni ili intermitentni alergijski rinitis (simptomi se pojavljuju ređe od 4 dana u nedelji i manje od 4 nedelje godišnje) koji je povezan s raznim spoljnim alergenima poput polena trava, stabala i korova.
stalni ili perzistentni alergijski rinitis(simptomi traju više od 4 dana u nedelji i više od 4 nedelje godišnje) koji je najčešće uzrokovan kućnim alergenima poput grinja, prašine, plesni i dlaka kućnih životinja, a obično je jače izražen zimi).
Postoje i nealergijski rinitisi u koji spadaju infektivni (izazvan virusima i bakterijama), idiopatski ili vazomotorni rinitis, zatim onaj izazvan lekovima, hormonalnim disbalansom (pubertet, hipotireoza, oralni kontraceptivi, trudnoća), ili anatomskim promenama (devijacija nosnog septuma, hipertrofija adenoida, polipi nosa, ,,bodlja“ nosnog septuma, strano telo, kongenitalna atrezija).
Mere prevencije
Izbegavanje boravka i fizičkih aktivnosti u otvorenom prostoru za vreme velike koncentracije polena u vazduhu jedna je od glavnih mera prevencije.
Važno je znati da svi lekovi mogu samo kontrolisati simptome bolesti, ali je ne i izlečiti. Zato se treba usmeriti na olakšanje i kontrolu simptoma bolesti.
Tu prvenstveno spada izbegavanje alergena – konkretno, izbegavanje boravka i naročito fizičkih aktivnosti u otvorenom prostoru za vreme velike koncentracije polena u vazduhu, zatim smanjivanje koncentracije grinja u kući (naročito u spavaćoj sobi), uklanjanje tepiha, tapaciranog nameštaja, teških zavesa, pernatih jastuka, kao i pranje veša i posteljine na temperaturama iznad 60 °C .
Takođe, veoma je korisno raditi na smanjenju kontakta nosne sluznice i alergena (pre izlaska iz zatvorenog prostora uprskati u nos preparat sa ektoinom koji poput filtra oblaže sluznicu nosa i onemogućava kontakt alergena i sluznice ili preparat sa hidroksipropilmetil celulozom u prahu koji ima istu ulogu; nakon boravka u okolini u kojoj ste bili izloženi alergenima bilo bi poželjno odmah skinuti odeću koju ste nosili, istuširati se i oprati kosu kako biste time smanjiti koncentraciju alergena u svom životnom okruženju). Osim toga, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili slanom vodom poboljšava mukocilijarni transport, smanjuje otok nosne sluznice i količinu upalnih medijatora.
Lečenje alergijskog rinitisa
Terapiju alergijskog rinitisa je najbolje započeti na vreme, još pre pojave simptoma ili čim se prvi simptomi pojave.
Prvi korak u terapiji jesu lokalni sprejevi za oči i nos. Od sprejeva za nos koriste se intranazalni kortikosteroidi i kombinacija intranazalnih kortikosteroida sa antihistaminicima. Bioraspoloživost intranazalnih kortikosteroida je mala (manja od 0,5%), što bitno smanjuje opasnost od sistemskih nuspojava, i treba ih primjenjivati uvek ujutro jer tako najmanje utiču na prirodni ritam lučenja prirodnih kortikosteroida.
Ako se simptomi smanje ili nestaju, terapija se koristi dok traje koncentracija alergena u vazduhu ili dok traju simptomi. U slučaju da na primenjenu lokalnu terapiju ne dolazi do olakašanja tegoba lekar se odlučuje za uključivanje oralnih antihistaminika. Tranjanje ove terapije treba da traje što je manje moguće.
U zadnje se vreme primenjuje i specifična imunoterapija (SIT). Pri tome je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija, dakle da postoji preosetljivost na jednu grupu polena ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polen trave ili na grinje iz kućne prašine. Ranije se koristio potkožni način aplikacije alergena, a danas se primjenjuju rastvori alergena ispod jezika. Nakon provedene imunoterapije kod većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika potpuno nestaju.
PRIMED 2 JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI KRISTALISANOG LIPOVOG MEDA I KALCIJUMA.
NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.
Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo.
PRIMED 2 se preporučuje u slučaju:
- astme,
- bronhitisa,
- alergijskog rinitisa,
- sinuzitisa,
- hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP),
- pušačkog kašlja.
KAKO DELUJE PRIMED 2
Aktivni sastojci preparata podstiču razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju preosetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha čime ublažavaju simptome alergije.