Alergijski rinitis nije samo obična kijavica.
Alergijski rinitis danas je jedno od najčešćih oboljenja gornjih disajnih puteva i javlja se kod 20 odsto populacije. Pogađa podjednako i muškarce i žene i može se javiti u bilo kom životnom dobu. Ipak oko dve trećine pacijenata simptome ove bolesti ima pre svoje 30. godine.Lekari kažu da su dosadašnja iskustva pokazala da u uzrastu do deset godina starosti dečaci češće obolevaju od devojčica. Alergijski rinitis ima i genetsku predispoziciju, jer osobe čiji roditelji imaju alergiju u 50 odsto slučajeva i same obole od alergijskog rinitisa.
Alergijski rinitis je alergijsko zapaljenje sluzokože nosa uzrokovano različitim supstancama koje se nazivaju alergeni. To su sve one supstance koje osoba udahne, a sluzokoža nosa ih prepozna kao nešto strano i štetno za organizam. Najčešći alergeni su grinje iz kućne prašine, životinjska dlaka i poleni.
Kada alergen dospe u sluzokožu nosa, započinje čitav niz biohemijskih reakcija na nivou imunog sistema. Hemijske supstance oslobođene u toku ovog procesa dovode do pojave karakterističnih simptoma.
Simptomi alergijskog rinitisa
Ova bolest je praćena karakterističnim kijanjem, i to više puta uzastopno, kao u rafalu, zatim se javlja svrab u nosu, pojačana sekrecija iz nosa i gubitak čula mirisa.
Ukoliko se radi o alergiji na grinje iz kućne prašine, životinjsku dlaku ili buđ, simptomi postoje tokom cele godine. Ukoliko je, pak, izazivač problema s disajnim putevima polen, simptomi se javljaju sezonski u vreme cvetanja određene biljke.
Intenzitet simptoma varira od osobe do osobe. Kod iste osobe može da varira od dana do dana ili od sezone do sezone. Koncentracija polena u vazduhu direktno utiče na intenzitet simptoma. Značajan uticaj imaju i meteorološke prilike. Toplo i suvo vreme s blagim povetarcem doprinosi rasejavanju polena i povećava ukupnu koncentraciju polena u vazduhu koji udišemo. Broj polenovih zrna je znatno manji kada su niske temperature, visoka vlažnost ili pada kiša.
Mnogi će reći „pa to je samo obična kijavica i curenje iz nosa”. Međutim, nije tako. Ova bolest umnogome narušava kvalitet života svakog pacijenta. Oboleli su onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti, deca često izostaju iz škole, a odrasli s posla. Veliki su i troškovi za lečenje.
Dijagnoza i lečenje
Postavljanje dijagnoze je relativno lako. Neophodno je, pre svega, uraditi alergološko testiranje, određene analize krvi i reakciju sluzokože nosa na određene alergene.
Najbolji lek protiv alergije je da osoba pobegne od onoga na šta je alergična. Kada to nije moguće, određene preventivne mere da bi se smanjila koncentracija alergena mogu biti vrlo efikasne. To su redovno čišćenje prostorija, naročito sobe u kojoj oboleli spava, kako bi se smanjila koncentracija grinja. Provetravanje prostorija samo u toku noći smanjiće koncentraciju polena u stanu.
Danas postoji veliki broj lekova za lečenje alergije. Koji lek će lekar prepisati zavisi od tipa i intenziteta simptoma, godina starosti obolelog, kao i od toga da li postoje pridružena oboljenja kao što su alergijsko zapaljenje sluzokože oka ili astma.
Kod blagog alergijskog rinitisa, kada se simptomi pojavljuju samo povremeno, dovoljno je nakon izlaganja alergenu isprati sluzokožu nosa neutralnim rastvorom sterilne morske vode. Ovim ispiranjem ukloniće se alergen sa sluzokože nosa i neće biti mogućnosti za razvoj alergijske reakcije.
Što se tiče lekova, najstariji i najčešće korišćeni lekovi su antihistaminici. Ovi lekovi imaju za cilj na neutrališu hemijsku supstancu histamin koja izaziva simptome alergije. Histamin je najjači i najčešći medijator alergijskih reakcija. Već duže vremena u lečenju alergijskog rinitisa koriste se sprejevi koji sadrže kortikosteroide – sintetske hormone koji su identični s hormonima koje luči nadbubrežna žlezda. Ovi sprejevi, takozvani nazalni kortikosteroidi, najefikasniji su lekovi u lečenju ove bolesti
Međutim, pojedini pacijenti se plaše da koriste ove lekove zbog mogućih neželjenih efekata i pojave zavisnosti. Istina je da se ovi preparati mogu koristiti duže vreme bez opasnosti od pojave neželjenih efekata, jer se veoma mala količina aktivne supstance resorbuje u krv. Takođe, bezbedni su za upotrebu i dece i odraslih pacijenata.
Kada alergeni ne mogu da se izbegnu i kada terapija lekovima više ne pomaže, a pacijent ima veoma izražene simptome, kao mogući vid lečenja koriste se alergijske vakcine. Ovaj vid lečenja podrazumeva redovno davanje vakcina u vidu potkožnih injekcija uz povećanje doze u dužem vremenskom periodu. Danas postoje vakcine i u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik, a pacijent ih koristi kod kuće. Cilj davanja vakcina je da se izmeni način reagovanja organizma na alergen.
Ukoliko se alergijski rinitis ne leči, može da dođe do pojave hronične upale sinusa, pojave polipa u nosnim hodnicima i alergijske astme.
PRIMED 2 DIŠI LAKO je prirodni preparat na bazi kristalisanog lipovog meda i kalcijuma. Ovaj prirodni preparat se preporučuje osobama koje imaju: astmu, alergijski rinitis, bronhitis, sinusitis, HOBP, pušački kašalj. Blagotvorno delovanje preparata na respiratorne organe je dvostruko. Aktivni sastojci preparata smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade. Pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. 
