Inhalaciona terapija plućnih bolesti.

Inhalaciona terapija je u današnje vreme jako popularan i efikasan vid lečenja respiratornih tegoba. Ona nam omogućava bezbolnu primenu lekova u kućnim uslovima. Nakada je za ovaj postupak bila neophodna posuda sa toplom tečnošću i peškir preko glave,a danas se u ovu svrhu koriste inhalatori tj. aparati koji pretvaraju tečnost u sitne kapljice ili aerosol. Efikasnost ovih aparata zavisi kako od karakteristika samog aparata, tako i od samog pacijenta. Kompresorski aparati se koriste za lečenje oboljenja donjih disajnih puteva, astme na prvom mestu. Ultrazvučni aparati stvaraju aerosol treperenjem kristala kvarca i koriste se uglavnom u lečenju oboljenja gornjih disajnih puteva: sinuzitisa, bronhiektazija, hronične opstruktivne bolesti pluća, cistične fibroze.
U ove aparate mogu da se stavljaju različiti lekovi, a najčešće se primenjuju lekovi za širenje bronhija- bronhodilatatori. Efekat ovih lekova traje oko četiri sata, tako da inhalacije mogu da se ponavljaju i na dva sata. Treba obratiti pažnju na dozu i na tačan broj kapi, jer se tako izbegavaju neželjeni efekti ovih lekova: lupanje srca, drhtanje mišića, a lek se može davati češće. Obično se savetuje pet kapi spalmotila ili aloprola za predškolsku decu, a 10 kapi za stariju decu i odrasle osobe. Berodual se daje u dozi od 6 kapi za manju decu, a osam do deset kapi za stariju decu i odrasle.
Lekovi za širenje bronhija ne bi trebali da se koriste duže od sedam dana, jer mogu da izazovu neželjene efekte. Potrebno je napraviti pauzu od minimum sedam dana do sledećeg koričćenja. Ukoliko postoji potreba za čestim inhalacijama, neophodno je uvesti neki oblik preventivne terapije.
Kod dece do tri godine starosti sa astmom osnovni vid dugotrajnog lečenja je inhalacija pulmikortom (inhalacioni steroid u obliku rastvora). Važno je nakon inhalacije detetu dati da popije tečnost, da bi se ostatak leka isprao iz usne duplje, kako ne bi došlo do gljivične infekcije. Kod ovih lekova je bitno držati se preporučenih doza jer se onda mogućnost neželjenih efekata svodi na minimum. Kada dođe do poboljšanja kod deteta, potrebno je smanjiti dozu leka i broj inhalacija. Uobičajeno je raditi dve inhalacije dnevno, a zatim se broj smanjuje na jednu jutarnju inhalaciju.
Još jedna vrsta lekova koja se može primeniti kao inhalatorni oblik terapije su lekovi za razređivanje sekreta, najčešće fluimucil. Ovaj lek se naročito daje odraslim osobama sa hroničnim bolestima pluća i pokazao se kao vrlo efikasan. Ovaj lek ima jednu neprijatnu nuspojavu, pojačava kašalj.
Kao lek za razređivanje sekreta moguće je koristiti i koncentrovani rastvor soli (troprocentni ili 7,5 -procentni rastvor kuhinjske soli) . Ovakav vid inhalacije pomaže naročito kod cistične fibroze pluća), mada ima jednu neprijatnu pojavu. Moguća je pojava povišene temperature nakon inhalacije , koja prolazi kroz jedan sat bez ikakve terapije. Nerazblaženi rastvori, npr. destilovana voda, putem inhalacije mogu da provociraju napad astme i nije ih poželjno stavljati u inhalator.
Mnogi biljni ekstrati i eterična ulja su se koristili u lečenju disajnih tegoba, ali je Evropska agencija za lekove i lekovita sredstva zabranila primenu ovih preparata preko inhalatora. Ovi biljni preparati ( nana kod hroničnog kašlja ili eterična ulja kod infekcija sinusa) se mogu primenjivati jedino na tradicionalan način, inhalacijom ključale vode sa peškirom preko glave.