Upala bronhija
Upala bronhija počinje oštećenjem sluznice s otokom zida i pojačanom produkcijom sluzi. Oštećenje sluznice bronha u nekim je infekcijama jače izraženo, na primer kod virusa gripa, a u drugima je tek neznatno (rinovirusi, koronavirusi).
U akutnom bronhitisu, to jest pri zahvaćenosti traheobronhijalnog stabla, uvek su prisutni i neki simptomi akutne respiratorne infekcije u gornjem delu respiratornog sistema. Virusni uzročnici prenose se kapljičnim putem ili dodirom i preko sluznice gornjeg dela respiratornog trakta dospevaju i do bronhija. To znači da ne postoji izolovana zahvaćenost, to jest samostalni upalni proces u traheobronhijalnom stablu, bez istovremene zahvaćenosti i drugih delova respiratornog sistema. Zato se simptomi akutnog bronhitisa najčešće i pojavljuju u sklopu virusnih respiratornih infekcija u gornjem respiratornom traktu, to jest pri težoj prehladi. Kašalj se zapaža kod polovine bolesnika sa akutnim respiratornim infekcijama. Pojava jačeg kašlja u akutnoj respiratornoj infekciji upućuje na verovatnu zahvaćenost traheobronhijalnog stabla. Ako se ne postavi dijagnoza upale pluća, najverovatnije je reč o akutnom bronhitisu.
Međutim, početni simptomi bronhitisa najčešće su isti kao kod prehlade, a to su kijavica, blaži bolovi u grlu, konjuktivitis, promuklost. Osećaj žarenja iza grudne kosti specifičniji je znak upale sluznice dušnika, to jest bronhitisa. Kašalj se pojavljuje rano i razvija se tokom bolesti, u početku je suv i nadražajan, a za nekoliko dana postaje produktivan, najčešće s bistrim iskašljajem.
Temperatura i drugi opšti simptomi, kao i težina i trajanje bolesti i eventualne komplikacije, zavise od uzročnika i prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika. Kod male dece temperatura je najčešće povišena, a može biti i vrlo visoka.
Kod odraslih, virusi influence i adenovirusi uglavnom uzrokuju povišenje temperature i druge opšte simptome (drugi virusi ređe). U akutnom bronhitisu svi simptomi i znakovi bolesti nestaju za desetak dana, a najkasnije za tri nedelje. Subjektivni osećaj dispneje javlja se zbog bola u grudima i teskobe pri disanju, a ne usled hipoksije, koja se javlja samo kod pacijenata koji imaju neku od plućnih bolesti.
