Suvi kašalj kao karakteristika astme.
Smatra se da u visokorazvijenim zemljama oko 30% populacije pati od alergija. Alergija ili drugim rečima osetljivost je preterana, neobična reakcija imunosistema na tzv. alergene koji su strani za organizam, a prisutni su u okolini, i koje bi zdrav organizam ignorisao. Alergija je stečena reakcija, znači pojavljuje se samo u kontaktu s alergenom, pri čemu sledeći takav kontakt izaziva lavinu reakcija spremnih antitela, što ima za posledicu otpuštanje supstance zvane histamin, odgovorne za veliki deo simptoma povezanih s alergijom. U nekim slučajevima osetljivost se razvija nakon višekratnih kontakata s alergenom, u drugima nastaje tek nakon godina ponavljajućeg izlaganja određenom faktoru.Simptomi alergije mogu se pojaviti bilo kada. Postoji zavisnost između starosno doba i vrste alergijske reakcije. Alergija na hranu se najčešće javljaju u najranijem detinjstvu, alergije na trave, alergijske upale mrežnjače i astma se javljaju kod dece i mladih, dok su osipi i osetljivost na ubode insekata karakteristični za odrasle.Ukoliko oba roditelja pate od alergija, rizik da će oboleti dete doseže 50-70%, ako boluje jedan od roditelja ili neko u porodici, rizik je 20-40%
Tipično za astmu je da se napadi gušenja i kašlja javljaju u toku noći i u jutarnjim satima kao posledica bronhospazma. Problemi sa kašljem i gušenje često prestaju sami od sebe ili nakon uzimanja lekova koje koristi osoba koja boluje od astme. Kod nekih obolelih osoba, uporan kašalj (bez gušenja) je jedini simptom astme. Tada govorimo o tzv. astmatičnoj varijanti kašlja. Većina obolelih ne oseća nikakve simptome između napada. Kod dobro kontrolisane astme, simptomi su sporadični (ređe od 3 puta nedeljno), oboleli se ne budi noću zbog kašlja,astma ne smeta njegovom svakodnevnom životu i bolest se ne pogoršava.
Ukoliko se astma ne kontroliše, simptomi se javljaju gotovo svakodnevno (češće od 2 puta nedeljno), otežavaju san, život i posao, a teška pogoršanja iziskuju bolničko lečenje.
Suvi kašalj kao karakteristika astme.
Kašalj kod astme je obično suvi kašalj (bez iskašljavanja sline), kojem se pridružuje gušenje i otežano disanje. Samo ponekad se završi iskašljavanjem male količine beličaste, guste sline. Napad kašlja kod astme može izazvati: kontakt s alergenom na koji je osoba osetljiva (npr.prašina, životinjska dlaka, plesan), nadražujući faktori (npr. aerosoli, mirisi boja), stres ili jake emocije, duvanski dim, zagađenje vazduha, neki lekovi (npr. acetilsalicilna kiselina ili drugi nesteroidni protivupalni lekovi), virusne upale gornjih disajnih puteva.
Period cvetanja pogoršava simptome.
Ako je astma povezana sa osetljivošću na alergene koji su prisutni u okolini, npr. polen biljaka, tada se simptomi mogu pogoršati za vreme cvetanja (npr. u proleće ili rano leto). Zato je važno znati na šta smo osetljivi ili kada šta cveta. Kod nekih koji boluju od astme, više uopšte nema simptoma astme nakon perioda cvetanja. Za vreme cvetanja često se dodatno javljaju simptomi kijavice i konjuktivitis.
Kožni testovi preosetljivosti
Kako bi se dijagnostifikovala osetljivost, rade se testovi na koži ili se putem krvi označava koncentracija antitela IgE koji su svojstveni za pojedine alergene. Osobe osetljive na polen biljaka trebalo bi da se upoznaju s polenskim kalendarom. Zahvaljujući njemu može se proveriti kada je najviša koncentracija polena biljaka, a u periodu koji prethodi cvetanju, pojačati osnovno lečenje astme (prevencija), dodatno uzimati lekove koji smanjuju poteškoće s upalama ili konjuktivitisom.kovati pogoršanje astme.
Astma izazvana naporom
Takođe, jedan od češćih nadražaja koji uzrokuju suv ili produktivan kašalj ili gušenje kod astme je izlaganje naporu. Simptomi se javljaju češće u toku hladnog i suvog vazduha. Treba znati da su aktivan život i bavljenje sportom preporučeni, zapravo neophodni, pogotovo kod astme, ali često zahtevaju prevenciju (pre napora) – uzimanje lekova.
Aspirinska astma
Naročit oblik astme je astma uzrokovana aspirinom. Osoba koja je preosetljiva na aspirin (acetilsalicilnu kiselinu) i druge nesteroidne protivupalne lekove (često su označeni skraćenicom NLZP, npr. ketoprofen, ibuprofen, mefenaminsku kiselinu, metamizol i mnogo drugih) može dobijati napade gušenja koji su ponekad opasni po život.
Akutni napad astme
Treba znati da svaki kašalj i gušenje zajedno s drugim simptomima alergije (upale, natečenost) može nastupiti čak i kod osobe koja ne boluje od bronhijalne astme, nakon kontakta s nekim od alergena (iz hrane, iz vazduha, kontaktnim putem). Tada je uvek neophodna brza stručna pomoć.
PRIMED 2 DIŠI LAKO je prirodni preparat na bazi kristalizovanog lipovog meda i kalcijuma. Aktivni sastojci preparata podstiču razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju preosetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva,PRIMED 2 se preporučuje u slučaju:
astme,
bronhitisa, i upqle pluća
alergijskog rinitisa,
sinuzitisa,
hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP),
pušačkog kašlja.
