Spirometrija

SpirometrijaSpirometrija je ispitivanje ventilacijske sposobnosti pluća. Pomoću nje određujemo parametre koji su bitni za ocenjivanje plućne funkcije.

Aparat kojim se izvodi ovo ispitivanje se naziva spirometar. Od pacijenta se očekuje dobra saradnja i pri izvođenju spirometrije treba da udahne vazduh najviše što može, a zatim najbrže što može i do kraja da izdahne sav vazduh iz pluća. Važno je da pri izvođenju spirometrije ne diše na nos i da vazduh do kraja izdahne iz pluća. Aparat sam izračunava potrebne parametre, volumene i kapacitete pluća.

Spirometrija nam ukazuje na dijagnozu bolesti gde dominira poremećaj plućne funkcije. Pomoću nje se može odrediti postojanje i stepen opstrukcije u disajnim putevima i na osnovu toga se određuje potrebna terapija. Bitna je u praćenju toka bolesti i efekata terapije, u određivanju radne sposobnosti obolelog, u preoperativnoj proceni bolesnikovog stanja. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu uticati na disanje.

Najvažniji spirometrijski pokazatelji

Na osnovu spirometrijskih merenja dobijaju se vrednosti koje su bitne u postavljanju dijagnoze. To su sledeći parametri:

  • FVC (forsirani vitalni kapacitet) ili ukupna zapremina vazduha koja može forsirano da se izduva u jednom dahu.
  • FEV1 ( forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi) je zapremina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha. Ovo je mera koliko brzo pluća mogu da se isprazne.
  • FEV1/FVC je procent vazduha koji se izduva u prvoj sekundi u odnosu na ukupnu izdahnutu zapreminu. FEV1 je iskazan kao procent FVC i klinički je koristan indeks za otkrivanje opstrukcije (ograničenja) protoka vazduha.

Najčešće bolesti sa opstruktivnim poremećajima su:

  • Hronična opstruktivna bolest pluća.
  • Astma.
  • Cistična fibroza.
  • Bronhiektazije.
  • Karcinom pluća.
  • Obliterativni bronhitis