Kako sprečiti anafilaktički šok?
Anafilaktički šok je izuzetno jaka alergijska reakcija koja nastaje veoma brzo i predstavlja njen najteži oblik. To je akutno nastali težak tip rane reakcije preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan. U nekim slučajevima može doći do smrti, najčešće zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa. Neposredni uzroci ove reakcije mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata nakon ujeda (pčele, ose, stršljen…). Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije jesu kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Od lekova, prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka su betalaktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (pretežno mišićni relaksansi) i jodna kontrasta sredstva. Međutim, lateks (guma od koje se prave medicinske rukavice), izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi mogu takođe izazvati anafilaktičnu reakciju.
Reakcija nakon samo nekoliko minuta!
Simptomi mogu biti različiti, a najčešći su oticanje usana, kapaka, lica, jezika, grla, otežan govor, promuklost, kašalj, gušenje, pojava koprivnjače, abdominalni bol sa povraćanjem ili bez njega, pad krvnog pritiska, dezorijentacija, konfuzija, kolaps, gubatak svesti i snage… U kontaktu sa alergenom, simptomi anafilaktičkog šoka obično se javljaju nakon samo nekoliko minuta, i to u proseku pet do 10, ali se mogu javiti i nakon 20 minuta od kontakta sa alergenom i onda su najteži. Ponekad se ispoljavaju nakon dva do četiri sata, a izuzetno retko posle 12 sati nakon izlaganja alergenu. Bolesnik oseća svrab ili primećuje osip po koži, a kod nekih se manifestuje otežanim disanjem i gušenjem. Smrt može nastupiti nakon nekoliko minuta ili nakon više dana, usled oštećenja organa nastalih u ranom stadijumu anafilakse. Najveći je rizik kod astmatičara. U oko 80% fatalnih slučajeva šoka dolazi do oštećenja srca.
Postavljanje dijagnoze!
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije, koja je praćena simptomima respiratornih tegoba i/ili hipotenzije, kao i pojavom kožnih promena. Važno je istaći da kožne ili mukozne promene mogu ostati diskretne ili izostati u oko 20% slučajeva. Neki pacijenti imaju samo pad pritiska. Digestivne tegobe (povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija) najčešće se javljaju pri ubodu insekata. Ponekad se rade laboratorijski testovi i merenje metabolita kao što je serumska triptaza i histamin u plazmi ili metabolit histamina u urinu.
Hitno lečenje
Anafilaktički šok je najhitnije stanje, koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Ako do ove reakcije dođe, pacijenta je bitno postaviti u ležeći položaj i podići mu noge. Ukoliko je moguće, ukloniti alergen (obustaviti davanje leka, izvaditi žaoku…). Neophodno je obezbediti prohodnost disajnih puteva što ponekad zahteva endotrahealnu intubaciju ili traheotomiju. Po proceni lekara daje se i maska sa kiseonikom. Obavezno je merenje pulsa i klinički pregled pluća, kao i procena cirkulacije i monitoring, merenje i praćenje krvnog pritiska, disanja, EKG-a, slušanje srca… Laboratorijske analize se rade kasnije po zbrinjavanju bolesnika, radi dopune dijagnostike. Adekvatna terapija podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika, glikokortikoida u visokim dozama, kiseonika, aminofilina, i tečnosti u vidu fiziološkog rastvora i glukoze.