Astma nije uvek alergijske prirode
DA bi se postavila dijagnoza astme potrebno je uraditi određene testove, uzeti anamnestičke podatke, obaviti fizikalni pregled, RTG pluća (redgen) i, eventualno, još neki dijagnostički postupak.
Dijagnostika astme počinje anamnezom i traženjem tipičnih simptoma: kašalj, suv ili nadražajan, ili sa iskašljavanjem posebno pri kontaktu sa alergenima ili respiratornim iritansima ili noću, zatim zamaranje pri uobičajenom naporu ili pri hodu uzbrdo, osećaj nedostatka vazduha ili osećaj gušenja. Tegobe mogu biti praćene zviždanjem u grudima. Mora se reći da su ovi simptomi tipični za astmu, ali nikako nisu specifični, što znači da se javljaju i kod drugih bolesti.
U rutinskom dijagnostičkom postupku, kod bolesnika koji imaju odgovarajuće smetnje i kod kojih se kliničkim pregledom, eventualno, nađu znaci bolesti, odmah se radi spirometrijsko ispitivanje. Ako nalazi spirometrije pokažu da pacijent ima bronhoopstrukcije, odmah se radi bronhodilatacijski test. Pacijentu se da dva do četiri udaha bronhodilatatora putem spreja i posle 15 do 30 minuta ponovi se spirometrija. Ako dođe do značajnog poboljšanja spirometrijskog nalaza, dijagnoza astme je praktično postavljena.
Iako astma nije uvek alergijske prirode, u velikom broju slučajeva alergija predstavlja osnovu na koju se u toku života nadovezuje astma. Pacijenti sa alergijskim ekcemom ili sa drugim alergijskim manifestacijama ne moraju da dobiju astmu, ali je kod njih alergija faktor rizika za nastanak astme. Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva koje se karakteriše njihovim sužavanjem (bronhoopstrukcija) i pojačanom osetljivošću na specifične (obično alergijske) i nespecifične nadražaje (prašina, respiratorni iritansi, aerozagađenje, infekcije). Zbog toga, svim pacijentima kod kojih se sumnja na astmu treba uraditi i kožne probe na inhalacijske alergene, da bi se, eventualno, našli alergeni koji pacijentima izazivaju pogoršanje tegoba.
Kod pacijenata sa astmom treba uraditi i standardni snimak pluća, ne u cilju dijagnostike bolesti, već da bi se isključilo prisustvo drugog oboljenja. Kod bolesnika koji daju podatke o simptomima nalik astmi, a koji imaju normalne spirometrijske parametre, savetuje se merenje vršnog protoka (PEF). PEF je maksimalni protok koji osoba može da ostvari prilikom forsiranog ekspirijuma. Merač vršnog protoka je portabilni aparat koji se koristi kod kuće i na radnom mestu u prirodnom okruženju pacijenta. Merenje se izvodi tri puta dnevno tokom dve do četiri nedelje uz vođenje dnevnika simptoma. Veliko variranje vrednosti PEF u toku jednog dana, ili u toku celog perioda merenja, koje se poklapa sa simptoma, potvrđuje dijagnozu astme.
Primed 2 diši lako je prirodni preparat na bazi meda i kalcijuma koji efikasno otklanja simptome astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, sinusitisa, alergijskog rinitisa….Aktivni sastojci preparata deluju dvostruko na respiratorne organe. Pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Pored toga, aktivni sastojci preparata smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade.
PRIMED 2 DIŠI LAKO stimuliše rad i regeneraciju oštećenih disajnih puteva i pomaže u tretmanu virusnih i bakterijskih infekcija respiratornih puteva. Hranljivi sastojci blagotvorno deluju na jačanje odbrambenih snaga organizma.
